Ово је често постављано питање: која је максимална граница вибрација за лежајеве мотора? Ово питање се заправо односи на два питања: једно је максимална вредност вибрација лежаја мотора у условима рада; други је максимална вредност вибрација током инсталације и тестирања мотора. Прво се може решити третирањем вибрација околине као ударног оптерећења за избор лежаја. Међутим, већина људи се пита за последње, посебно за максималну укупну вредност вибрација мотора и лежаја током рада. Овде ће бити речи о томе.
У ствари, постоји много одговарајућих међународних и националних стандарда за ограничења вибрација лежајева мотора. С обзиром на ове стандарде, зашто многи људи и даље имају питања о максималним ограничењима? Често постављана питања укључују: да ли су ово ограничења за услове без-оптерећења или пуног-оптерећења? Да ли су ове границе ефективне вредности или друге вредности?
Погледајмо ИСО 2372, као што је приказано на слици испод:
У табели је лако видети да су на левој страни наведене јединице за интензитет вибрације, укључујући ефективну брзину и вршно померање. У књизи „Дијагностика и анализа квара лежајева мотора“ вертикална оса показује интензитет вибрације, користећи јединице брзине. Ово је у суштини ефективна вредност (средња квадратна вредност). Текст испод табеле то јасно објашњава.
Тада се поставља питање: када инжењер мери мотор, да ли он треба да буде под-оптерећењем или пуним-оптерећењем? Из нашег знања о лежајевима мотора, знамо да то да ли је оптерећење обртног момента мотора без-оптерећења или пуно-оптерећење има мали утицај на сам лежај. Због тога, за лежај, без-оптерећења или пуно-оптерећење не утиче на резултат. Међутим, ово не узима у обзир статор и ротор мотора. У стварним условима рада, стање статора и ротора мотора, као и оптерећење, ће утицати на вибрације самог мотора. Имајте на уму да мислимо на укупну вибрацију, а не само на вибрацију лежаја. Због тога постоји разлика између-оптерећења и пуног-оптерећења приликом мерења мотора. Ово се мора узети у обзир у стварним мерењима.
Према ИСО 10816, вибрације мерне опреме треба тестирати под свим могућим очекиваним радним условима машине, а као репрезентативну вредност интензитета вибрације треба узети максималну вредност добијену испитивањем.
Другим речима, треба узети највећу вредност међу свим условима рада опреме. Ови услови рада обухватају и празно{1}}оптерећење и пуно{2}}оптерећење. Ригорознија разматрања могу чак укључити и друга посредна стања.
Стандард специфицира ово да би се узела у обзир највећа штета коју вибрације могу проузроковати опреми и дефинише максимални дозвољени интензитет вибрација. (Инжењери који разумеју овај принцип ће знати зашто је померање изабрано за мале брзине, брзина за средње брзине и убрзање за велике брзине као вредност мерења вибрација.)
Наравно, горња спецификација се односи на интензитет вибрације опреме опште{0}} За моторе постоје детаљнији стандарди. На пример, ГБ/Т 5171.1-2014 специфицира ограничење вибрација без-оптерећења за номиналну брзину малог-комутаторског мотора. Ово јасно каже да је објекат мерења вибрација без{9}}оптерећења. Стога, према овом стандарду, треба узети у обзир само вибрације без оптерећења.
У стварним-светским применама, инжењери произвођача мотора могу да упућују на релевантне стандарде за моторе за мерење вибрација. Приликом одабира није довољно само прочитати табеле у стандарду; одговарајућа објашњења су понекад и веома важна. Ако одређени тип мотора нема одговарајући стандард, онда треба да буде у складу са захтевима за опрему опште намене у ИСО 2371.
Наравно, поред одредби у горе наведеним стандардима, ако корисник мотора обезбеди границе вибрација, произвођач мотора такође треба да прати стандарде корисника за мерење.
